Krastavac čisti od otrova

Ima malo natrijuma a mnogo kalijuma, pa ga ne treba soliti da se taj povoljan odnos ne bi narušio. – Koristan u borbi protiv celulita Prilično je rašireno mišljenje da krastavac nema nikakvu hranljivu vrijednost, cak da je štetan. Lako je ustanoviti da tako misle neupućeni – dovoljno je tek usputno se upoznati s njegovim biološkim sastavom – mineralima i vitaminima – pa da se uvjerimo u suprotno. Krastavac, doduše, ima najmanju energetsku vrijednost od svih povrtarskih kultura (100 grama krastavaca sadrži samo 58 kJ ili 14 kcal), uslovljenu malim sadržajem belancevina (0,6 odsto), ugljenih hidrata (3,2), masti (0,1) i velikim procentom vode (95,7), ali mu je ukupna kolicina mineralnih sastojaka oko 400 mg%. Od toga oko polovinu cini kalijum (160 mg%). Ostalo su kalcijum, fosfor, natrijum, gvožde, mangan i jod. Visoki procenat kalijuma i mali procenat natrijuma daje krastavcu izuzetno djelotvorno diureticno svojstvo. Da bi se ono sačuvalo, on se ne smije soliti, kako se taj odnos ne bi promenio unošenjem natrijuma iz soli, cime bi krastavac izgubio jedno od svojih najvrednijih svojstava. Zbog toga se ovo povrće preporučuje pri otežanom mokrenju, bolestima srca i bubrega, a i protiv reume. Pošto rastvara mokraćnu kiselinu, koristan je osobama s kamenom u bubrezima i mokraćnom mjehuru, a time što podstice izlučivanje vode, krastavac potpomaže i izlučivanje otrovnih sastojaka iz organizma, pa treba da ga jedu žene koje pate od celulita. Sirovi krastavac reguliše rad crijeva, a stolicu čini mekšom. Snižava šecer u krvi pa se preporučuje i dijabetičarima, a posebno kao dijetalna hrana osobama sklonim debljanju.