Bljina vlakna

Sigurno ste bezbroj puta do sada čuli da morate da jedete što više biljnih vlakana, ali znate li zašto su ona toliko dobra za vaše zdravlje? Vlakna koja se nalaze u voću, povrću, cjelim žitaricama i mahunarkama poznata su po tome da pomažu kod opstipacije. Osim toga, višestruko su dobra za naš organizam. Smanjuju rizik od nastanka dijabetesa i karidovaskularnih oboljenja. RASTVORLJIVA I NERASTVORLJIVA Za razliku od masti, proteina ili ugljenih hidrata, koje tijelo razgrađuje i apsorbuje, biljna vlakna se ne vare. – Ona praktično netaknuta prolaze kroz naš želudac, tanko i debelo crevo, pa mnogi misle da ona zapravo nemaju nikakvog uticaja na naše zdravlje. Međutim, istina je sasvim drugačija – Naime, biljna vlakna djelimo u dve osnovne grupe – nerastvorljiva i rastvorljiva, a od njihovog sastava zavisi kakv će uticaj imati na naš organizam. – Nerastvorljiva vlakna podstiču kretanje hrane kroz naš sistem za varenje, pa zato pomažu svima koji imaju problema sa zatvorom. Integralno pšenično brašno, pšenične mekinje, orašasti plodovi i povrće dobri su izvori nerastvorljivih vlakana. Rastvorljiva vlakna upijaju vodu u crijevima, što omekšava stolicu i ubrzava izbacivanje otrova iz organizma. To prije svega blagotvorno utiče na nivo holesterola i šećera u krvi. Grašak, pasulj, šargarepa, ječam, jabuke i agrumi obiluju rastvorljivim vlaknima. PRODUŽAVAJU ŽIVOT – Regulišu varenje i stolicu: vlakna, naročito ona nerastvorljiva, omekšavaju stolicu i tako sprečavaju nastanak zatvora. S druge strane, rastvorljiva vlakna koja upijaju vodu olakšavaju sindrom iritabilnog kolona. Osim toga, ishrana bogata vlaknima može da smanji rizik od nastanka hemoroida. – Smanjuju nivo holesterola u krvi: rastvorljiva vlakna iz pasulja, lana i mekinja ubrzavaju izbacivanje masnoće iz organizma, pa tako snižavaju nivo holesterola u krvi. Epidemiološke studije pokazale su da povećan unos hrane bogate vlaknima može da snizi krvni pritisak. Snižavaju šećer u krvi: vlakna, posebno rastvorljiva, usporavaju apsorpciju šećera, što osobama s dijabetesom može pomoći u kontrolisanju nivoa glukoze u krvi. Ishrana koja uključuje nerastvorljiva vlakna povezana je sa smanjenim rizikom od razvijanja dijabetesa tipa 2. POMAŽU U MRŠAVLJENJU – Da, mnogo pomažu. Namirnice koje su bogate vlaknima uglavnom imaju malo masnoća i kalorija, te ne goje. Pored toga, vlakna usporavaju varenje, čineći da se duže osjećate siti, pa nećete grickati sve što vam padne šaka. Hrana bogata vlaknima dobra je za vaše zdravlje. Ali, ako preterujete, nemojte se iznenaditi ako počnu da vas muče dijareja, nadutost, gasovi i grčevi. Da se to ne bi desilo, vlakna u ishranu dodajte postepeno, u periodu od nekoliko nedelja. To omogućava da se prirodne bakterije u organima za varenje prilagode promjeni. Dnevna preporuka vlakana za osobe do 50 godina jeste: za muškarce 38 grama i za žene 25 grama, a za ljude starije od 50 godina: za muškarce 30 grama, a za žene 21 gram.