Vitamin D

Vitamin D, ponekad ga nazivaju i antirahitični vitamin, je jedini vitamin koji je tijelo sposobno da samo proizvede. Jedini uslov je da tjelo mora biti izloženo sunčevoj svjetlosti da bi se sintetisao ovaj vitamin. Nije neophodno da se sunčanju posveti mnogo vremena da bi se postigli efekti. Jedan sat nedeljno je sasvim dovoljno. Ostale količine koje su tjelu neophodne moraju se unijeti ishranom ili dodacima. Vitamin D je veoma stabilan vitamin rastvorljiv u mastima. Kao i drugi vitamini rastvorljivi u mastima i vitamin D telo može deponovati za kasnije potrebe. Budući da je stabilan, on nije podležan degradaciji tokom procesa pripremanja hrane. Vitamin D pomaže tjelu u apsorbciji kalcijuma i tome se obezbjeđuju da kosti budu jače, manje krte i teže lomljive. Dovoljne količine vitamina D u velikoj mjeri smanjuju rizik od osteoporoze i sličnih oboljenja. On može ublažiti efekate artritisa i držati bol pod kontrolom. Vitamin D je takođe neophodan u procesu apsorbcije fosfora. Trenutno se radi na istraživanjima kako vitamin D može pomoci u zaštiti tjela od raka debelog crijeva i sprečavanju razvoja nekih autoimunih bolesti. Prvi rezultati su obećavajući. Izvori vitamina D Mlijeko obogaćeno sa vitaminom D je veoma dobar izvor zato što se time obezbjeđuje dovoljna količina kalcijuma. Namirnice koje su bogate Omega-3 masnim kao što su losos, skuša, tunjevina i sardine su veoma dobar izvor ovog vitamina. Vitamin D se nalazi i u životinskim mastima, žumancetu, maslacu, i u visoko masnim mliječnim proizvodima. Takođe prisutan je i u soku narandže i žitaricama. Preporučena dnevni unos za odrasle je 200 do 400 i.j. (internacionalnih jedinica). Osobe između od 50 do 70 godina trebaju svoj unos povećati na 400 i.j., dok se starijima od 70 godina preporučuje unos od 600 i.j. na dan. Preporučuje se bebama koje doje da se daju dodaci vitamina D. Imajte na umu da zdravstvene probleme mogi izazvati prekomjerne količine ovog vitamina. Povećan nivo kalcijuma može dovesti do pojave kamena u bubregu i do prekalcifikacije zuba i kostiju. Depoziti kalcijuma mogu dovesti da arterije postanu tvrde i krte. Simptomi nedostatka vitamina D Rahitis, za koju se mislilo da je pod kontrolom, ponovo je u usponu, pogotovu kod djece koja ne uzimaju dovoljne količine vitamina D. Osnovni simptomi ovog stanja su mehke kosti i kosti koje se ne razvijaju pravilno. Kod odojčadi koja ne dobivaju dovoljno vitamina D može se razviti kosti koje ne očvrsnu. Ovo može rezultirati savijenim kastima, usporen rast i mnogo bola. U kasnijim fazama života, nedostatak vitamina D u ishrani može izazvati osteoporozu, stanje u kojem kosti postaju slabe i lako lomljive. Kako se vitamin D apsorbuje u interstinalnom traktu, bolesti žučne kese, jetre, pankreasa mogu ometati apsorbciju i dovesti do nedostataka ovog vitamina.