Kaloričnost voća?!

Neko će vas savjetovati da jedete voće u neograničenim količinama jer ono ne uzrokuje gojaznost, drugi će, pak, tvrditi da je to totalna laž. Evo šta je istina. Krenimo redom. Prvo se zapitajte koliko dnevno konzumirate voća. Da li ste znali da voćnim sokovima ili čistim voćem dnevno možemo unijeti i nekoliko stotina kalorija. Zašto nakon pojedenog grožđa ili jagoda ne osjećamo sitost? I na kraju, koje voće u sebi sadrži najviše šećera? Nutricionisti savjetuju da bismo dnevno morali pojesti pet porcija voća i povrća, idealno bi bilo dvije porcije voća i tri povrća. Ali, ako pretjerate sa unosom voća u organizam, unijećete previše fruktoze (voćni šećer). Zato, ne smijete da zaboravite, voće je puno fruktoze koja ne stvara osjećaj sitosti. Kad jedemo druge vrste šećera tjelo oslobađa inzulin koji šalje signal u mozak da smo dovoljno pojeli. Visoki nivo inzulina smanjuju apetit, a budući da fruktoza ne podstiče izlučivanje inzulina, mozak ne dobija poruku da smo siti. Koliko se šećera skriva u voću? Ukoliko nije drugačije navedeno, sve mjere odnose se na jednu voćku: • kajsija 0,45 g fruktoze (prstohvat šećera) • klementina 0,5 g fruktoze (prstohvat) • šljiva 1,6 g fruktoze (nešto veći prstohvat) • sveža smokva 2 g fruktoze (pola kafene kašičice) • 8 trešanja 2,4 g fruktoze (pola kafene kašičice) • kriška dinje 3 g fruktoze (više od pola kafene kašičice) • kivi 3 g fruktoze (više od pola kafene kašičice) • naranča 3,6 g fruktoze (više od pola kafene kašičice) • 5 jagoda 4 g fruktoze (skoro cela kafena kašičica) • časa soka od naranče 5 g fruktoze (kafena kašičica) • banana 5,5 g fruktoze (kafena kašičica) • mali mango 6 g fruktoze (kafena kašičica) • grejp 7 g fruktoze (kafena kašičica i po) • šaka grožđica 8,7 g fruktoze (skoro dvije kafene kašičice) • jabuka od 8 do 11 g fruktoze (oko dvije kafene kašičice) • kruška 11 g fruktoze (dve kafene kašičice) • šaka sušenih komadića jabuke 8 g fruktoze (kašičica i po) • 500 g grožđa 39 g fruktoze (gotovo osam kašičica)