Gljive zdrave i zimi!

U Austriji i Njemačkoj svake nedelje ubere se oko 400 tona gljiva. Ova količina uvećana je uvozom iz Holandije i istočne Evrope. Mnoge od ovih pečuraka nose oznaku „Bio“. Za razliku od gljiva iz prirode, koje su opterećene tečkim metalima i djelom radioaktivnim cezijumom, uzgajane pečurke su oslobođene od svega toga. Kompjuterski upravljana postrojenja u uzgojnim stanicama prave vještačku jesenju klimu sa kišom i idealnom temperaturom. Micelija – splet niti pečuraka, koje rastu pod zemljom i koje se vremenom razviju u pečurke, širi se na slami, piljevini, ilovači, raži, na pšenici, ovasu sa krečom i gipsom. U zavisnosti od vrste gljive, to traje po nekoliko nedelja ili mjeseci. Od divljih pečuraka ne bi trebalo konzumirati nedeljno više od 200 do 250 grama. Mala djeca, trudnice i majke koje doje djecu ne smiju jesti divlje pečurke. Dok se uzgajane pečurke mogu slobodno unositi u organizam. Uzgoj gljive danas više nije ništa novo ni komplikovano. Zato, savetuje prof. Bankhofer, pravilna ishrana i zdrava hrana je nešto što bi svako od nas trebalo da zna šta je. Gljive se sastoje od 90 odsto vode, skoro da uopšte nemaju masnoće i imaju veoma malo kalorija. One organizam snabdevaju dragocenim materijama kao što su belančevine, balaste materije, kalijum koji je odličan za srce, nerve i probavu. One u sebi sadrže gvožđe neopgodno za krv i vitalnost. Sve gljive bogate su vitaminom B2 a on je neophodan za oči i kožu. Gljive nam daju vitamin D – neophodan kostima, crijevima, imunitetu i dobrom raspoloženju.