Šta je halva?

Halva je slatko jelo, koje potiče sa Bliskog istoka. Halva, kao poslastica najviše je raširena po Bosni i okolnim zemljama na Balkanu, sjevernoj Africi te zemljama centralne Azije.

U Bosni najčešće srećemo halvu od sezama (tahan, arab. ‏طحينة‎, tahinia). Ova vrsta halve je takođe najpoznatija u Evropi i Americi. Prave ga i prodaju halvadžije u svojim halvadžinicama. Do 1908. u Sarajevu je postojala čaršija halvadžiluk. O

Druga poznatija vrsta halve je halva od klica žitarica koja se sreće u Iranu, Pakistanu i Indiji. Takođe srećemo halvu bez žitarica, od jaja i šećera na području Turske i Grčke. Na halvu se može staviti ulje ili puter kao umak. To je slatko jelo od pšeničnog brašna, masti i meda ili od sezama, brašna, meda ili šećera.

Postoje različite vrste: ćeten-halva, tahan-halva, kos-halva, itd. * Halva od susama sadrži sezam, tahan i šećer, glukozu ili med. Ponekad se dodaje kakao, pistacije, bademi, vanilija. Po konzistenciji je tvrda, suha i drobi se lako. Sadrži dosta energije, kalcijuma, proteina, nezasićenih masnih kiselina, magnezijuma i željeza.

* Halva od žitarica, uglavnom u srednjoj Aziji i Indiji, pravi se od klica žitarica, šećera i meda, te biljnog ulja ili putera. Često se dodaju hurme, grožđice ili drugo suho voće ili orasi. U Indiji umjesto žitarica ponekad dodaju mrkvu ili mung. U Grčkoj konzumiraju puno ove vrste halve i onda se često priprema u obliku torte, da bi bila svečanija.

* Halva od suncokreta, nalazimo široko korištenu u zemljama bivšeg SSSR-a.