I voće deblja

Mnogi ljudi vjeruju da voće može da bude samo zdravo, pa se trude da povećaju njegov unos u organizam. Međutim, pokazalo se da neki ljudi jedu previše voća, što može da rezultira gojenjem. Niko ne poriče da je voće izuzetno dobro za zdravlje. Obiluje vitaminima, vlaknima i antioksidansima koji štite od raznih bolesti.

Gojazni ljudi, kao i oni koji imaju holesterol i dijabetes, voće bi trebalo da uzimaju oprezno, ako ne žele da pogoršaju situaciju, jer je uočeno da neko voće goji određene grupe ljudi. Voće kao i ostala hrana sadrži kalorije koje goje. Voće poput grožđa, banana, šljiva, bresaka, pa čak i nekih vrsta jabuka, sadrži znatno više kalorija nego što ljudi misle. To znači da i voće treba uzimati promišljeno, a objašnjava i zašto se i dalje gojimo iako nastojimo da živimo zdravim životom. Nije problem samokontrola, već to što je voće bogato voćnim šećerom ili fruktozom, a problem je što nas ono ne čini sitima. Kad jedemo šećer naše tijelo ispušta hormon insulin koji mozgu govori da smo dovoljno jeli, ali fruktoza ne podstiče taj odgovor insulina, pa mozak ne dobija poruku da smo siti.

Količina fruktoze u voću je sljedeća: svježa smokva - 2 g fruktoze (pola kafene kašičice šećera), osam trešanja - 2.4 g (pola kafene kašičice šećera), jedna kriška dinje - 3 g (pola kafene kašičice šećera), narandža - 3.6 g (malo više od pola kafene kašičice šećera), pet jagoda - 4 g (jedna kafena kašičica šećera), čaša soka od narandže - 5 g (jedna kafena kašičica šećera), banana - 5.5 g (kafena kašičica šećera), mali mango - 6 g (kafena kašičica šećera), grejp - 7 g (jedna i po kafena kašičica šećera), šaka grožđa - 8.7 g (skoro dvije kafene kašičice šećera), jabuka zlatni delišes - 11 g (dvije kašičice šećera), kruška - 11 g (dvije kašičice šećera).