Doručak nije najvažniji
„Moraš da doručkuješ, to je najvažniji obrok!“ Ove i slične rečenice slušamo još od detinjstva i kao po inerciji prenosimo ih svojim potomcima. Doručak organizmu obezbeđuje snagu, energiju i vitalnost, to je tačno. Međutim, u posljednje vrijeme, pojavile su se nove teorije.
Kako sve više saznajemo o načinu na koji organizam i mozak regulišu nivo šećera u krvi, ideja da je doručak uvijek najbolji način da se počne dan kao da više nije neoboriva.
Ustvari, neka istraživanja su pokazala da konzumiranje obilnog doručka nekad može biti štetnije po mentalno i fizičko stanje čovečjeg organizma nego glad.
Od svih sadržaja u vašoj ishrani, mozak kao “energent” uzima samo jedan; to je šećer koji vaš organizam dobija iz ugljenih hidrata u hrani. Nažalost, ukazuje profesor Li Gibson, biopsiholog iz Londonu, ta jednostavna činjenica izvor je nekoliko mitova i zabluda.
Jedna od njih je ono što profesor Gibson zove “mitologija trke za šećerom”. Mit otprilike glasi ovako: nakon što pojedemo obrok bogat ugljenim hidratima ili šećerom bogatu užinu, nivo šećera u krvi naglo raste i mozgu šalje signal da “stiže” šećer. To donosi privremeni osećaj snage, ali ubrzo sledi “slom” šećera i pad takozvane mentalne energije.
U najnovijoj studiji, objavljenoj u časopisu “Bilten ishrane” u izdanju Britanske fondacije za ishranu, Gibson je sistematizovao istraživanje dugo 25 godina o uticaju glukoze na rad mozga. Zaključio je da dok mozak zaista “vapi” za šećerom ideja da konzumiranje pretjerano zaslađene hrane poboljšava mentalne sposobnosti nije ništa više nego, u najboljem slučaju – pojednostavljivanje.
Mit o “trci za šećerom” potiče, najverovatnije, iz onoga što je poznato kao “oralni test tolerancije na glukozu” kojim se mjeri nivo šećera u krvi osoba koje prethodnu noć nisu jele, a zatim im je data super bogato zaslađena tečnost.
Ovaj test, namjenjen brzom dijagnosticiranju dijabetesa, zaista stvara nagli skok glukoze u krvi čime se ustanovljava predispozicija za obolijevanje od dijabetesa.
